DANI VODENIČARA I POMELJARA
Legenda kaže da su car Lazar i carica Milica boravili u Podhomolju i naseljima ovog kraja. Provodeći vreme u šetnji ovim prelepim predelima, u ataru naselja Bistrica su se zadržali pored brze i bistre rečice, gde se odmoriše i napiše vode. Zbog njene lepote i bistrine vode, nazvaše je Bistricom.
Možda zato što je brza, planinska reka koja izvire u podnožju planinskog vrha Veliki Sumurovac, čiju čistotu potvrđuje i prisustvo rakova, početkom 19. veka, duž njene obale naseliše se ljudi iz mnogih krajeva i mesto nazvaše Bistrica. Bili su to bistri i vredni ljudi našto ukazuje i činjenica da su baš na toj brzoj planinskoj rečici sagradili svoje male vodenice. Nekada ih je bilo 25, do danas ih je sačuvano 8 i sve melju divno kukuruzno brašno. Takođe je sačuvana i valjavica u kojoj se obrađivalo platno posle tkanja.
Po nekim podacima, sve je počelo pre 200 godina što je zapisano i u tapijama iz 1819/20. godine, sačuvane u porodici Tomašević, u kojima se precizno navode vlasnici vodenica i valjavica. Bilo je i starijih, iz srednjeg veka, ali o njima nema mnogo tragova i podataka. Vreme je ipak učinilo svoje.
Pošto su vodenice neko vreme bile pod pretnjom uništenja usled dugotrajnog napuštanja i izloženosti vremenskim uslovima lokalna zajednica je ustanovila etno turističku, kulturnu i može se reći privrednu manifestaciju ‘’Dani vodeničara i pomeljara’’ na kojoj se pokreću vodenički točkovi, pevaju izvorne narodne pesme, proglašava najbolji vodeničar u jednoj kalendarskoj godini, bira najbolje uređena vodenica i proglašava najlepša pomeljaraka. Sve je počelo od Malog Uskrsa 2012. godine kao veliki praznik srpskih vodeničara a negovanje duha zajedništva koje je tipično za vodenice ovog kraja, traje i danas.
Uz podršku Zavičajnog muzeja opštine Petrovac na Mlavi i „Udruženja vodeničara i pomeljara“ iz Bistrice, a u saradnji sa Turističkom organizacijom ove opštine, lokalitet bistričkih vodenica je kandidovan za Program “7 Najugroženijih” 2023. godine. Glavni cilj nominacije je rehabilitacija kompleksa vodenica i uvršćavanje u plan održivog turizma Etno sela Bistrica. Očekivanja su usmerena i na kreiranje novih radnih mesta koja bi bila od velikog značaja za lokalnu zajednicu. To je dovelo do toga da je Bistrica proglašena za jedan od najznačajnijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi sa namerom da se sve očuva i unapredi kao i da se doprinese održivom razvoju lokalne zajednice.
Ove godine, 13. manifestacija ‘’Dani vodeničara i pomeljara’’ održava se pod zanimljivim nazivom šetnja ‘’Stazom vodenice’’ a sve počinje od prve na stazi, Ivkove vodenice. Staza dalje vodi do Milisavčića, Tomaške, Julanske, Velike, Pavićevske, Ružanske, Nedeljkove i Milanove vodenice do same crkve Car Konstantin i Carica Jelena i dalje do Tomaške valjavice.
Bistričke vodenice su, može se slobodno reći, deo srpske tradicije. Posebno je značajna njihova uloga u privrednom životu počev od srednjeg veka pa do polovine 20. kada je došlo do ekspanzije industrijske proizvodnje. Zahvaljujući i vodenicama, srpska sela i srpska država su imale održivu privredu, razvijeno običajno pravo vezano za nasleđivanje i iskorišćavanje prava udela u vodenicama ali je značajno i graditeljsko umeće, primenjeno na mehanizmu za mlevenje i samom izgledu vodenica, koji je kroz narodnu religiju razvio veliki broj magijsko religijskih predstava i priča.
Danas je u Bistrici, koje se vodi kao veoma staro naselje na ovim prostorima, narodno znanje, veština i umeće, oživelo kroz pokretanje vodeničnih kamenova, pokazivanje turističkih potencijala, tradicionalne kulture, folklora i umeća. Mnogi mogu prvi put da čuju o tome da su vodenice preteča akcionarskih društava, u kojima se vlasnički udeo nasleđivao, davao u miraz pa i prodavao ali je pravo preče kupovine bila nepiasna regulativa koja se bez izuzetaka poštovala.
Značajan je i mitološko religijski smisao pretvaranja semena u brašno u objektima koji se nalaze kraj potoka ili reka gde se inače sklapa ljudsko i nadprirodno. Prema legendama, vodenice je stvorio sam Bog a čeketalo je napravio đavo. Samim tim i vodeničar je označavan kao osoba koja nije baš čista pošto je u kontaktu sa natprirodnim svetom. Vodenice i njihovi delovi su korišćeni u magijske svrhe a devojka koja je želela da se dopadne momku, uzimala je vodu sa leve buke i polivala ga. Da bi dete brže progovorilo, davao mu se kolač umešen od brašna ispod čeketala, kako bi pričalo kao što čeketalo čeketa.
Ovo je samo jedan deo velike folklorističke građe koja u osnovi ima vodenicu i danas se koristi kao deo predstave i performansa koji su sastavni delovi i manifestacije ’’Dani vodeničara i pomeljara’’.